HUMANA ONA I “BUDUĆNOST SRBIJE”
Vreme događaja, nedelja kao i svaka druga februarska nedelja u Pančevu hladna, namrgođena i ne baš prijateljski raspoložena.
Mesto događaja plato ispred pančevačke opštine.
Prisutni, uglavnom naši sugrađani, atmosfera među njima… pa recimo slična gore pomenutom opisu februarske nedelje.
Razlog dolaska i smrzavanja, rekli su nam preko medija da organizovano stiže “Budućnost Srbije”, a doneće je predsednik Srbije lično.
Rečeno-učinjeno. Gde je “budućnost” tu je i HUMANA ONA.
Zaputimo se odmah i mi Humane aktivistkinje da je dočekamo.
Samo da se zna, da ne bude zabune, Humana Ona je ta koja je prva donela “bolju budućnost” građanima Srbije i to praktičnu, opipljivu budućnost, pokrenuvši akciju i peticiju “Zdrava Žena – Zdravo Društvo”. Doduše mediji se baš i nisu otimali da o tome obaveste građane, ali opraštamo im, ima vremena, popraviće se.
Dakle da se vratimo na temu, pošto smo krenule ka toj boljoj budućnosti mi smo rešile da ponesemo i svoju verziju budućnosti i da je, ako je ikako moguće predstavimo predsedniku i građanima.
U tu svrhu smo se opremile flajerima, bedževima, peticijom, osmesima, dobrom voljom i najvažnije optimizmom.
Optimizam je proistekao iz saznanja da se naše viđenje bolje budućnosti poklapa u ključnim tačkama sa onim za šta se zalaže i predsednik i premijerka, kao i vlada, a to je zdravlje, natalitet, socijalna sigurnost itd.
Sigurne u sebe da ispravna stvar može da prođe, nismo posegle ni za kakvom protekcijom, već smo se odlučile za spontanu akciju po principu, ako prođe prođe.
Optimizam se brzo pretvorio u nevericu jer iako smo se potrudile da dođemo što ranije, taj prostor oko opštine i bine je bio krcat neumoljivim i najvatrenijim “fanovima”, kako smo to kasnije osetile na svojoj koži.
Videvši situaciju potražile smo alternativno rešenje u vidu ljudi iz obezbeđenja objasnile smo da smo humana institucija, da nismo članovi nijedne stranke i zamolili ih da li možemo da nekako predamo peticiju i bedževe predsedniku, van protokola, začudo oni su pogledali i rekli da toliko može, ali moramo da stanemo i pokazali nam otprilike gde, pa će oni da nas imaju u vidu, ali moramo mi nekako da se “provučemo” do tamo.
Ohrabrene i pune entuzijazma smo krenule da se “provučemo”, izvinjavale smo se, molile, pokušavale da se proguramo ovako “kršne i visoke”, kroz kordon muških, a bogami i ženskih “navijača”.
Naravno nije se moglo ni prići, objašnjavale smo zašto smo tu, pa neka puste samo jednu, ništa nije vredelo, gurali su nas, dobacivali, nekulturno i netolerantno, da ne poveruješ da su to tvoji sugrađani za čije dobro to i radiš.
Pošto izgubljena bitka ne znači izgubljen rat, rešile smo da infofmišemo prisutne po principu slučajnog odabira i shvatile smo da su na skupu prisutna dva sveta.
Oni kojima je dovoljna/nedovoljna njihova plata ili penzija i da ne žele da im se niko meša u njihove učaurene živote po principu, “kako mi je tako mi je, ne diraj me” i kojima nije stalo ni do njihovog zdravlja, a kamoli do zdravlja žena, dece ili društva u celini.
Bio je prisutan i onaj drugi svet, ljudi koji su se glasno i jasno raspitivali, insistirali da saznaju više o našoj akciji i da potpišu peticiju.
Tako da smo zahvaljujući optimizmu koji nam se povratio, uspele da prikupimo veliki broj potpisa i da se uverimo da još uvek ima ljudi kojima je stalo i do sebe i do drugih.
Sada znamo da smo na pravom putu i da se vredi boriti korak po korak, ma kako on mali bio, ali bitno je da se ne stoji u mestu, nego idemo napred.
Možda smo danas promašili metu, ali smo postigli cilj.
Pa ko može da kaže da se upornost ne isplati.
NAS NIŠTA NE MOŽE OBESHRABRITI!
HUMANA ONA
ONA JAKA
ONA HRABRA
ONA NE ODUSTAJE
Vaše Humane One