Koliko košta želja?
– Bajka koja leči dušu –
Negde daleko na kraju sveta nalazi se neobična prodavnica. Natpisa na njoj nema odavno,
a vlasnik radnje nije postavio novi, jer je svaki meštanin i bez toga znao da se u prodavnici prodaju želje.
Asortiman prodavnice bio je ogroman, ovde su se mogle kupiti gotovo sve želje: stanovi, brak, novac, deca, omiljeni posao, lepa figura, pobeda na takmičenju, veliki automobil, vlast, uspeh i još mnogo toga.
Nije se prodavao samo život i smrt, time se bavila glavna kancelarija, koja se nalazila u drugoj galaksiji.
Cene su bile razne i veoma neobične, uglavnom su zahtevale promene ustaljenih navika i odricanje od dotadašnjeg načina života.
Na primer, omiljeni posao je koštao odustajanja od svakodnevne stabilnosti i sigurnosti, spremnosti da se rizikuje i krene u nepoznato, vere u sopstvene snage i odluka da radi ono što voli, a ne ono što mora.
Vlast je koštala nešto više: potrebno je bilo odreći se nekih svojih uverenja, nametati se, znati sve o svemu, umeti odbiti druge, znati podići svoju cenu i svoje „Ja“.
Neke cene bile su čudne, brak se mogao dobiti skoro na poklon.
Srećan život je bio skup: traži se lična odgovornost za sopstvenu sreću, pronalaženje zadovoljstva u životu, odustati od toga da se dopadneš okruženju, sposobnost da se ceni ono što jeste, donošenje sopstvene odluke da se bude srećan, samosvest o sopstvenoj vrednosti i važnosti, odbacivanje privilegija „žrtve“, rizika od gubitka nekih prijatelja, rođaka i poznanika.
Nije svako ko je došao u prodavnicu bio spreman odmah da kupi željeno. Neki, videvši cenu, samo su se okrenuli i otišli. Drugi su dugo stajali zamišljeni, presabirajući se da li imaju snage da plate tu cenu.
A bilo je i onih koji su davali sve od sebe, sve svoje mogućnosti i dobijali željeno.
Na te srećnike ljubomorno su gledali drugi kupci, govoreći da je vlasnik prodavnice njihov poznanik, a da su željeno dobili tek tako, bez ikakvog truda.
Vlasniku prodavnice često su predlagali da snizi cene, kako bi se povećao broj kupaca. Ali on je uvek odbijao, govoreći da bi tada stradao kvalitet željenog.
Kada su vlasnika pitali da li se plaši da ne propadne, on bi odmahivao glavom i govorio da će uvek biti smelih, spremnih da rizikuju i menjaju svoje živote, da napuste poznat i predvidiv život, sposobnih da poveruju u sebe i imaju snage i sredstva da plate za ispunjenje svojih želja.
A na vratima prodavnice već dobrih stotinu godina bila je zakačena objava:
