“Nekada se poklanjalo i davalo”

Nekada se znao red i običaj u porodici, mlađa deca nasleđuju odeću, a ne retko i obuću od starije,  rođaci sa sela  nasleđuju odeću rođaka iz grada ili rođaci koji su imali “manje sreće u životu” dobijali su odeću od onih sa “više sreće”.

Red se znao i u komšiluku, taman posla da se nešto baci ili da ne treba, a “sedi i trune” u nekom ormanu.

Naše mame, bake, tetke uvek su znale za neku komšinicu koja “muku muči”,  smatralo se komšijskom obavezom pomoći i kada ti se ne traži pomoć. Pozove na kafu komšinica sa “mukom” i posle dva tri gutljaja kafice, usput bi se pomenulo da eto “omalele stvari od ovih mojih, a imam i ja neke moje suknje jedva nošene, pa ako znaš nekog da mu treba ti ponesi ili ako je potaman za tebe…” i to je to, jednostavno, dostojanstveno, stvar je bila rešena, svi zadovoljni i o tome se više nije pričalo.

Vladala su druga pravila života smatralo se da ”nije sramota nemati, sramota je ukrasti”. Tada se davanje, poklanjanje i primanje, smatralo pitanjem časti, potpuno normalnom pojavom. Jer je humanost ona karika u lancu koja nas razlikuje od “divljači na putu”. Danas se to izgubilo, a gde to niko nezna, najverovatnije u lavirintu koji se zove potrošačko društvo, gde vrediš koliko imaš.

Od ovakvog običaja i navike da se brine svako o svakome oko sebe, kako kaže naš narod “daj i Bog će ti dati”, svi su imali osećaj zajedništva, a pre svega da nisi sam i da će ti uvek neko pomoći i da ćeš ti zna se vratiti, ako ne tome, onda nekom drugom i krug dobrote se okreće i nikada ne staje.

Humana Ona je radeći na projektu ”Od vrata, do vrata” obilazeći i zalazeći u domove naših sugrađana uvidela tu potrebu i želju da se ponovo pokrene dobri stari običaji davanja i poklanjanja, tako duboko ukorenjenu u tradiciji našeg naroda. Ono što smo saznali je to da ima zaista puno onih koji bi zaista mnoge stvari ne samo odeću poklonili, dali nekome kome treba, ali neznaju kako i kome, a već u nedelju na buvljaku se prodaju kao raritet. Nasuprot tome puno je onih kojima dostojanstvo, ne dozvoljava da odu i traže pomoć u institucijama koje se bave prikupljanjem i raspodelom starih stvari.

Na osnovu tog iskustva smo započeli akciju “Nekada se poklanjalo i davalo”, koja je pokrenuta posle akcije “Pozovi komšiju”, jer su obe akcije bile koncipirane na potrebi za ljudskom solidarnošću.

Pokrenuli smo ljude da počnu da razmišljaju jedni o drugima, da komuniciraju, na raznim tribinama koje su se održavale u okviru sastanaka skupštine stanara, dobijali smo pozive za savet od komšija koji su hteli samoinicijativno da  probaju da se organizuju u svojoj ulici ili zgradi.

“Danas možemo sa ponosom da kažemo da se naša misija pod geslom “pomozi i širi dalje” razvila preko svih naših očekivanja, podstakla naše sugrađane da sami nastave da šire dobru volju i solidarnost, kako i treba od vrata do vrata, od čoveka do čoveka”.

Nadamo se da će ova akcija nastaviti da živi i prevazići okvire projekta i okupiti veliki broj humanih kojih zaista ima mnogo u našem okruženju.

“Humanosti i dobrote ima u svima nama, samo je trebamo probuditi i pokrenuti, jer ukoliko nikome nije stalo, nama je stalo i u buduće ćemo raditi, na širenju dobrih vibracija među ljudima”. – poručuje predsednica  “Humane One” Jovana Stevanovski.