Podrška svetske šampionke
Nađe Higl
Nađa Higl. Njeno ime najviše je odzvanjalo u celom svetu kada je 2009.godine u Rimu osvojila svetsko zlato u plivanju u disciplini prsno na 200m. Ušla je u istoriju srpskog plivanja kao PRVA ŽENA KOJA JE POSTALA SVETSKA PRVAKINJA! Njeni sjajni uspesi su se nizali godinama, uproks preteskim uslovima treniranja, naravno, uz veliku podrsku porodice, posebno njenog rodjenong brata, koji joj je bio trener. U intervjuu podrške, nasem udruženju „Humana Ona“ podelila je sa nama mnoge zanimljivosti iz svoje perspektive.
U kojim vodama trenutno plivaš, čime se sve danas bavi naša svetska šampionka?
Konačno sam uspela da otvorim školu plivanja u Pančevu te sam trener plivanja,mama i supruga. Nakon što sam zavrsila plivačku karijeru želela sam da sa decom podelim ono što sam godinama učila i primenjivala u vodi. Dok sam uporno pokušavala da otvorim školu plivanja bavila sam se i marketingom i ljudskim resursima, ali voda je moja sredina i tu sam potpuno svoja.
Pančevo je ponosno na tvoju školu plivanja, kako se osećaš u ulozi trenera?
Školu plivanja imam i u Pančevu i u Beogradu, a upis je tokom čitave godine. Uloga trenera mi zaista prija jer sam u mogućnosti da od dece naučim mnogo toga, ali i da njima pružim mogućnost da se dobro osećaju u svojoj koži i da negujem njihovo samopouzdanje. Učim ih da je poštovanje dvosmerna ulica i oni sad već sami umeju da prepoznaju kada predju granice pristojnosti. Uloga trenera nije samo da nauči decu da plivaju. Trener je tu da prepozna i kada dete ima problem, da pohvalom podigne detetu samopouzdanje kao i da nauči dete da poštuje pravila sporta.
Koliko ti drugačije život izgleda sada u poredjenju sa zivotom profesionalnog plivača? Šta je to što ti je davalo snagu tada, a šta je to danas?
“Kada sam se ostvarila u ulozi majke pristupala sam tome izuzetno predano te sam u nekim stvarima preterivala i bespotrebno opterečivala sebe. To je odlika profesionalnih sportista, da teže perfekcionizmu i da se trude i više od maksimuma. Nakon što sam osvestila tu bespotrebnu potrebu da sebi nešto dokažem, počela sam da uživam sa svojom decom i shvatila da je sreća u malim stvarima i da im nista neće faliti ako nekad kažem da nešto ne mogu. U sportu to nije bilo opcija, “ne mogu” je bilo zabranjeno. Snagu sam dok sam trenirala crpela iznutra. Kroz život idem sa osmehom, ne zato što mi je sve potaman, već zbog snage i upornosti koju u sebi nosim i koja mi ne dozvoljava da pokleknem u naizgled bezizlaznim situacijama. “
Zašto podržavaš peticiju „Zdrava zena- zdravo drustvo“ ?
“Na žalost mogu iz ličnog iskustva da kazem da je biti zdrav najveća sreća i da svi oni koji nemaju zdravstvenih problema imaju na čemu da budu zahvalni. Žena je stub porodice i od nje najviše zavisi mir u kući. Žene se jesu izborile za svoja prava, ali su na svoje već obimne obaveze u kući dodale sijaset novih, te one zaista nemaju vremena za preventivne preglede, odnosno naucene su da sebi nikada ne budu prioritet.“
Tvoje mišljenje o položaju žena danas u društvu, porodici..
Ovo je osetljiva tema i o ovome bih mogla danima da pričam. Rećiću samo da možemo da upitamo naše mame i bake kako su bile vaspitavane i iz toga se sve moze zakljuciti..
Savet ženama u Srbiji, kako bi mogle poboljšati sebe i društvo u kom žive.
Moj savet je da žena bude žena, da ne postupa po muškom principu i da uvek vodi računa o sebi. Redovne kontrole su nešto što je obavezno. A kada je društvo u pitanju, negujte osećajnost i gradite samopouzdanje kod svoje dece .
Zahvaljujemo se divnoj Nađi na podrsci i jako smo radosni što se u našem gradu rodila i živi jedna ovakva žena. Žena koja svojim primerom pokazuje da strahovi služe da se bi se preinačili u snagu, i da svaka žena u sebi ima moć da učini svet boljim mestom.
Počnite, idite uprkos svim preprekama, ne obazirite se kada fali podrske, samo idite.. I stići ćete do svog zlata.
Evo, pogledajte Nadju.
