Švedska organizacija Kvinna till Kvinna sprovela je anketu među 123 aktivistkinje za ženska prava u 32 zemlje od EU, Balkana do Afrike… u kojoj je više od 60 odsto njih izjavilo je da imaju sve manje prostora za delovanje.

Izveštaj „Gušenje pokreta – sužavanje prostora za ženska prava“ pokazuje kako su zbog jačanja nacionalizma, ekstremizma i tradicionalnih vrednosti, ženske organizacije suočene sa velikim preprekama u svom radu i zalaganju za rodnu ravnopravnost i nenasilje.

Od finansijskih problema do tretmana aktivistkinja u društvu, koje su i same podvrgnute neretko i nasilju. Ono što iznenađuje je da nisu tako velike razlike između, na primer, najrazvijenije Švedske i Azerbejdžana i Srbije.

Sagovornice RSE iz Srbije kažu da se poslednje tri decenije sve manje baštini emancipacija žene, dostignuta u socijalističkoj Jugoslaviji, i da je u toku repatrijarhalizacija društva koje skreće udesno.

Adriana Zaharijević, naučna saradnica u beogradskom Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, izjašnjava se kao feministkinja. Kaže da se kreće u uskom krugu ljudi zatvorenog tipa sa kojima nema problema zbog svog opredeljenja, ali čim izađe iz tog kruga, u kome se ono što radi ne osuđuje, suočava se vrlo lako sa najtipičnijim stereotipima u vezi sa tim ko su feministkinje i čime se one bave.

Ti stereotipi, kaže Adriana, stari su koliko i feminizam – da su žene nesrećne svojim životom ako nemaju ono „što svaka žena želi da ima, a to je srećna porodica u kojoj muž zarađuje za nju i dete“.

Istraživanja švedske Fondacije Kvinna till Kvinna pokazuju da čak 85 posto anketiranih žena kaže da su visoke cene koju moraju da plate da bi nastavile da se bave ženskim pravima: od sramoćenja, seksualnog uznemiravanja, napada na njihove porodice…

Poslednjih godina sve je skučeniji civilni prostor borbe za ženska prava, sve je manje finansijera takvih aktivnosti a sve više nasilja, To je posledica skretanja udesno kako evropskih (unutar toga balkanskih) tako i vanevropskih društava.

Skretanje udesno koje se događa poslednjih godina u Evropi i koje utiče na sužavanje ženskih prava, u Srbiji i regionu se dešavalo još u 90-im godinama, u vreme ratova. Pre toga, u bivšoj Jugoslaviji se sistematično radilo na emancipaciji žena, kaže Adriana Zaharijević.

„To je neka vrsta repatrijarhalizacije društva u kojoj verovatno žene koje su stasavale 70-ih godina prošlog veka i postajale majke 80-ih, teško mogu da razumeju kako je moguće da se dešava takva repatrijarhalizacija u društvu, posebno žene koje su stasavale u ovoj zemlji koja ipak baštini emancipatorsku baštinu.“

U društvima koja su skrenula udesno, u kojima je i fašizam sve vidljiviji, targetiraju se žene koje nisu uklopljene u tradicionalne patrijarhalne modele ponašanja, objašnava Adriana Zaharijević.

„Pri tom je govor feminista često subverzivan u odnosu na običaje koji se vrlo teško iskorenjuju. Biti feministrinja vrlo često podrazumeva javno govoriti, oštro govoriti protiv politika koje su često državne politike. U našem slučaju, zaokretanje društva udesno donelo je na različiote načine iskazani nacionalizam, stalnu pretnju nekom vrsta rata…“

Čak ni u sredinama, kakva je akademska, položaj žena nije mnogo drugačiji nego u društvu-kaže sociološkinja Jelena Ćeriman. To je pokazalo istraživanje Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Centar za etiku, pravo i primenjenu fiolozofiju o položaju mladih akademskih radnica na Univerzitetu u Beogradu o usklađivanju porodičnog i profesionalnog života.

„Postoji inercija čak i u ovim krugovima koji se mogu nazvati otvorenijim za promene. Mi smo u našem istraživanju utvrdili da je glavni razlog u opštoj klimi inertnosti u našem društvu ali i besperspektivnosti koja blokira bilo kakvu ideju o mogućnosti promena i inicijative.“

Reč „feminizam“ uvrštena je u rečnik Marijam-Vebster daleke 1841. Prema izboru tog američkog rečnika „feminizam“ je „reč 2017. godine“ (reč koja je najčešće „guglovana“ na internetu), 2016. godine je to bila reč post-istina, prema Oksfordskom rečniku, 2015. neočekivano „socijalizam“, 2014. „kultura“…

Izvor: https://www.slobodnaevropa.org/