Blog
Zašto se mrzimo
Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom, već jedino njenim odsustvom. Ovo je večni zakon. –Sidarta Gautama
Zašto mrzimo je pitanje koje se provlači vrlo često kroz naše misli.
Nekada mi se čini da se pitamo prečesto zašto mrzimo, a da teško dolazimo do odgovora. To je zato što mržnju vidimo samo kod onog drugog. Kada je vidimo u drugima, mi ustvari procenjujemo da su drugi zli, da drugi neopravdano teže da nas unište i da to rade vrlo smisleno, ali i neopravdano. Tako se kroz mržnju provlači jedan princip, a to je da mi mrzimo onda kada procenjujemo da nas drugi mrzi, jer je jedino tako nama prihvatljivo da mrzimo.
Svako od nas teži dobru ili bi bar tako trebalo da bude. No, opet uviđamo da je mržnja prisutna u našem svetu. Kada bi postavili pitanje mnogim osobama da li one mrze, odgovor bi bio ne. Ne se javlja kao odgovor iz razloga što je samo osećanje mržnje doživljeno kao nešto nepoželjno.
nešto nepoželjno.
Šta je zapravo mržnja?
Mržnja je prirodno, neprijatno osećanje, koje može osećati svako od nas. Kao takvo osećanje, mržnja je sila koja vodi ka destrukciji, uništavanju života, ka smrti.Kao prirodno osećanje ona se javlja veoma rano, još u periodu kada smo bebe. Uporedo sa javljanjem mržnje javlja se i zadovoljstvo, iz kojeg proizilazi ljubav.
Ukoliko bi posmatrali koje je osećanje prvo otpočelo svoj emotivni život u nama, složili bi se da je to osećanje ljubavi.
Ljubav je sila koja ujedinjuje, stvara, ljubav je sila koja čuva naš život i dopušta mu da se razvija, uzdiže.
S obzirom na to da se mržnja posmatra, doživljava kao nešto zlo, loše, a ljubav kao nešto što jeste dobro.
Dobro je imati na umu da su oba stanja duha u nama moguća. Kada hranimo ljubav, ljubav se umnožava, stvara se još više dobra, blagostanja, nasuprot, kada mrzimo, mi urušavamo svoj život i život svojih bližnjih.
Često se osobe vode mišlju da je mržnja suprotnost ljubavi. Suprotnost ljubavi je ravnodušnost, kada nas je baš briga za drugog, neki objekat ili stvar. Mržnja govori da mi ipak drugoj osobi dajemo određenu važnost iliti vrednost. Što govori o tome da kada mrzimo nekog, mi nismo ravnodušni.
Mržnja nikada ne vodi do ljubavi, ali ljubav može da nas izbavi od mržnje.
Mržnja se ispoljava kroz različite oblike, počev od bezazlenih spletki do velikih katastrofa, kao što su ratovi. Mrze oni koji misle da su uskraćeni za pojedino dobro ili neko zadovoljstvo.
Ono što oni koji mrze ne vide jeste da mržnja, koju usmeravaju ka drugom, uništava njih same. Mržnja koju gajimo u nama je naš put ka tami, tami našeg unutrašnjeg bića. Kroz mržnju smo više zarobljeni mi, nego oni, na koje je naša mržnja usmerena.
Razlog leži u tome što kada mrzimo, mi kontinuirano podržavamo ovo osećanje mržnje određenim mislima, određenim uverenjima, čineći time svoj unutrašnji svet zamagljen, taman, otuđen od drugih, a ponajviše otuđen od nas samih.
Kada biramo mržnju kao oružje protiv ljubavi, mi smo izabrali da sebe uništimo, da sebi naštetimo. Svest o sopstvenim emocijama, mislima i uverenjima, jeste o presudnog značaja.
Ukoliko se i desi da osetimo mržnju, da ne znamo kako da se ponašamo, osetimo taj poriv da želimo da drugome nanesemo zlo, dovoljno je i poželjno da se setimo da mržnja rađa mržnju. U takvim okolnostima je najbolje da popričamo sa nekim ko može da nam pomogne, da nas sasluša, bilo da je to komšija, rođak, poznanik, prijatelj, svešteno lice ili psihoterapeut.
Kako da pomognemo sebi?
Za početak, dovoljno je da se zapitamo, da li smo mi ti koji mrzimo?
Ako jesmo, poželjno je da istražimo sa kojim pomislima, mislima, uverenjima, održavamo takvo emotivno stanje. Okretanje ka sebi, svom unutrašnjem biću, traganju za dobrom u nama, je put ka blagostanju, smirenju, zadovoljstvu, neutralisanju mržnje.
Kako smisao života nije zlo, mržnja ni osveta, nego je smisao života život ispunjen ljubavlju i mirom, naš zadatak je da tražimo i negujemo iznova dobro u sebi i drugima. Jedino tako mi možemo istinski biti zadovoljni, srećni, ispunjeni i voljeni.